Zašto muškarci na brak gledaju formalno i opušteno, a žene preozbiljno - Žene prave jednu grešku

Već je donekle poznato da muškarci i žene gledaju drugačije na dosta stvari. Između ostalog imaju drugačije viđenje i braka. Njihovi stavovi su po ovom pitanju često različiti. 

O samom činu braka i o potpisu u knjizi vjenčanih muškarci i žene često gledaju različito. Nekima je to nešto značajno i veliko, dok drugima je do samo jedna od formalnosti. Neki znaju na dužnosti koje proističu iz toga čina gledati dosta opušteno. Muškarci su u većini slučajeva ti koji izbjegavaju na brak gledati kao na nešto preozbiljno i rizično. 

Čak šta više opušteni su, i ne razumiju stavove svojih djevojaka i njihovu zabrinutost oko braka. U jednu ruku to je i dobro, jer se brak treba doživljavati kao nešto lijepo, a ne kao opterećenje. Kada su muškarac i žena u vezi, žene najčešće vjeruju svojim partnerima, ali se potajno nadaju vjereničkom prstenu. 

Muškarci su u većini slučajeva dosta iskreni po tom pitanju, i jasno iznose stav da im je u vezi odlično i da ne žele brakom ništa komplikovati. Sa druge strane, pitanje zašto su muškarci zadovoljni takvim načinom gledanja, je već njihova stvar. Kada muškarac npr. promjeni posao, kupi bolji auto, stan, on jednostavno želi još od života. Ne znači da nije bio zadovoljan, već da je motivisan za još nešto bolje.

Ista paralela se može povući i u odnosu sa ženom. Ako je on ispunjen, srećan, zadovoljan svojom izabranicom i njihovim životom, on nema potrebu da to potvrdi papirom, potpisom i pečatom. Njemu tako odgovara, a vremenom i njoj.

Samtra se da dva tipa žena pristaju na ovakav način gledanja odnosa. Prvi tip jeste žena koja je apsolutno srećna i zadovoljna prvenstveno sobom, i ima isto viđenje. Njoj papir ne znači puno. Sa druge strane neće nikoga da nagovara za čin braka. 

Sa druge strane, djevojka je jako zaljubljena u određnog muškarca i spremna je da sputa svoju potajnu želju za brakom, kako ne bi izgubila njega i stvarala mu pritisak po tom pitanju. Pa se shodno tome prilagodi takvom odnosu i nastavi uživati u istome. Ono što je zaključak jeste da je brak odgovornost koju treba da prihvate oba partnera. 

Naravno, da partnera ne treba da prisiljavate na čin braka, ako on to ne želi. Na to da li ćete ući u brak ili ne, treba da bude samo vaša zajednička odluka. Na kraju, važno je da saslušate i ukoliko možete usvojite stav voljene osobe. Vaša sreća i sreća vaše porodice neće zavisiti od vaše odluke, već od vašeg zadovoljstva. Ako ste vi srećni, bićete shodno tome da li ste u braku ili ne. Ako niste, ni papir vam tu neće ništa pomoći. Važno je da brak bude stvar zajedničkog dogovora.