4 jasna znaka da osoba posjeduje kompleks siromaštva

I ne, ovdje ne govorimo o novcu! 

O blagostanju čovjeka ne govori bogatstvo koje on posjeduje, nego nešto drugo. Neke navike i radnje su formirane još davno, u djetinjstvu, a očituju se i u kasnijim godinama. Jedna takva navika je kompleks siromaštva, o tome su psiholozi dosta govorili. Otkrićemo vam 4 znaka da lakše prepoznate ovakvu osobu: 

Spremni da potrošite na druge, ali ne i na sebe Osobe koje odrastaju u porodicama sa nižim primanjima od malena se navikavaju na štednju. A koji je najlakši način za uštedu? Pa štedićete na sebi. Ovakve osobe su u stanju da sebi uskrate kvalitetnu hranu, odlazak kod frizera ili kozmetičara, da beskrajno odlažu kupovinu novog telefona ili da se dvoume da li da uplate teretanu, jer oni mogu da trče napolju potpuno besplatno. Ali kada su drugi u pitanju, tu nema problema – uradiće sve da pokažu da sa novcem nemaju nikakvih poteškoća. 

Nikad ne bacaju hranu Ovo je pohvalno, jer bolje je da kupujete manje, nego da kupujete u izobilju, pa bacate. Međutim, oni koji imaju kompleks siromaštva posjeduju konstantan strah da bi hrane moglo nestati svakog momenta i zato pune svoje police u frižideru preko svake mjere. Tada hrana propada: pokvari se sir, jabuke postanu trule i slično, a oni ipak ne bacaju tu hranu. 

Negiranje finansijskog planiranja Ono što mi nazivamo praktičnošću i planiranjem, ljudi sa kompleksom siromaštva nazivaju bespotrebnom i pretjeranom štedljivošću – a to je nešto od čega su pokušavali da pobjegnu od najranijih godina djetinjstva. Otkuda dolazi vožnja taksijem umjesto metroom, naručivanje hrane van kuće čak i kada nije baš pristupačno, ispijanje kafe nekoliko puta dnevno, ali svakako van kuće i tako do sredine mjeseca više potroše cijelu platu. Ukoliko se ponašate ovako, što prije naučite da planirate svoje finansije: morate racionalno da upravljate vašim novcem. 

Sramota je dobiti nešto besplatno Počinju da se plaše besplatnog novca, a besplatne savjete ili poslovne ponude, kada dođe do njih u starijim godinama života, ovakvi ljudi shvataju skoro kao uvredu. Oni traumu nose još iz djetinjstva i svaki popust ili nagradu, poklon, besplatno iznenađenje, oni jako teško prihvataju. I to sve zbog odrastanja kada nisu imali dovoljno i razvili su osjećaj da im se sve vidi na licu – da sebi ne mogu nešto prijuštiti ili da nemaju dovoljno. Otkuda ovaj strah od besplatnih stvari – plaše se da je neko vidio da oni ne mogu da priušte sebi nešto i da im nedostaje novca.