Da li ste ikada zapitali šta ostane od čovjeka kada ga iznevjerite, povrijedite ili ostavite?

Da li si ikada pomislio šta ostaje od čoveka kada mu nanesemo bol, izdamo ga, lažemo ili ga napustimo?

Ostaje samo praznina, duboko ukorenjena tamo gde su nekada postojala nada i ljubav. Znaš li kako se čovek oseća kada ga svi napuste, iznevere, lažu ili povrede? Ostaje samo ljuštura tela, bez duše. Možda će mnogi i dalje voleti tog čoveka, ali on neće biti u stanju da uzvrati te emocije. 

Njegovo srce će postati zatvoreno, bez snage da se otvori i prihvati novu ljubav. Možda će mu mnogi govoriti samo istinu, ali on će postati gluv za njihove reči, prestati da mari. Možda drugi neće razumeti, ali on sam zna. Svi na kraju odlaze, povređuju, lažu ili izdaju. On više nema snage da se iznova sklapa nakon svih tih udaraca. 

Ljudi će pričati o tome kakav je postao, kako više nije tu za nikoga, kako ne pomaže kao pre. Sa blagim osmehom na licu koji više nikada ne skida, on im odgovara tišinom. Ne može im rečima objasniti da mu niko nije pružio pomoć kada je unutra umirao, kada mu je najviše bilo potrebno. 

Dugo već ne traži pomoć od drugih. Izbegava ljude. Više ne razgovara s njima. Postao je prijatelj samoći i zagovornik tišine. Kada jednom bude odbačen, više neće želeti da se dopadne nikome, neće želeti da pripada bilo kome ikada više. On će postati senka svoje nekadašnje ličnosti, skrivena iza zida kojeg je izgradio kako bi se zaštitio od daljih povreda. Čovek koji je izgubio veru u ljude, ali možda najviše i u sebe.